Kad je “telefonska banda” harala gradom
Preko noći digli su tog avgusta 1924. krov sa telefonske centrale u Kosovskoj. Došlo je bilo vreme da se nadzida i treći sprat, jer zahteva za priključcima je bivalo više nego što je moglo da se opsluži. Originalni projekat centrale pre
Revolucija koja se nije desila: bez tramvajskih šina i žica na Slaviji
"Slavija bez tramvaja", bombastičan je naslov u dnevnom listu "Večernje novosti" koji je 1980. godine sigurno trgnuo mnoge Beograđane! Izgleda da se urednik malo poigrao, jer bi to danas bio pravi "klikbejt". A u tekstu sve lepo piše
Najmodernija fabrika Beograda sa ambulantom i restoranom za radnike
Dok zgradu bivše Fabrike hartije u Bulevaru vojvode Mišića čeka novi život i da postane Muzej Nikole Tesle, ”američka priča” njenog graditelja i prvog vlasnika Milana Vape, koji je od šegrta postao jedan od vodećih srpskih industrijalca, ostaće dokaz da
“Živi zid” od pet solitera po uzoru na odbranu Tita u Drvaru
Duž tadašnjeg Bulevara Oktobarske revolucije, nešto kasnije nazvanog Bulevar mira, a danas Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića, početkom šezdesetih, na obodu park-šume nazvane po čuvenom parku u Londonu "Hajd park", na površini od 77.600 kvadratnih metara počelo je kopanje temelja
U posetu devojci – samo nedeljom
Studentska 1968. godina bila je u mnogim stvarima specifična. Studentski pokret zahvatio je tog leta dobar deo sveta: protestovalo se zbog rata, lošeg položaja radnika i omladine, ekstremnog bogaćenja, ali su zahtevi imali i “lokalni karakter” koji je zavisio od
Kako su Nemci u Beogradu sagradili jedan od najvećih mostova u Evropi
Tokom 1924. godine Ministarstvo saobraćaja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS) uradilo je projekat povezivanja banatskih i srbijanskih pruga u okviru koga je bila predviđena izgradnja pruge Beograd – Pančevo, koje je tada bilo deo prestonice, sa dva nova mosta
“Električni” deo Beograda proterao furune i šporete
Ako je Novi Beograd pedesetih godina prošlog veka nečim mogao da se pohvali, bila je to činjenica da je važio za „najelektrificiraniji grad“ bivše Jugoslavije. Klasični šporeti na drva, furune i peći na naftu, koji su dominirali u domaćinstvima širom
Od banke i komiteta do muzeja i ministarstva – metamorfoze jednog zdanja
Monumentalna zgrada na Trgu Nikole Pašića, na uglu Dečanske i Vlajkovićeve ulice, u kojoj se danas nalazi Istorijski muzej Srbije za osam decenija postojanja bila je dom Privilegovane agrarne banke, Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, Muzeja Revolucije naroda i narodnosti
Do groblja, bolnice i stanice…
Beogradski gradski prevoz toliko je komplikovan sistem da je često teško odrediti koji se autobus gde uputio, kakvu je kombinaciju linija potrebno "proračunati" da bi se došlo tamo gde se krenulo, ili zašto baš nekad dobro dođe neki trocifren autobus
Put kroz sopstvenu utrobu – tuneli Beograda
Beograd, grad iznikao na grebenu, premrežen je tunelima još od antičkih vremena! Iako još nemamo pravi metro, podzemni "saobraćaj" je i te kako aktivan. I to već oko 2.000 godina. Ovo je priča o beogradskim tunelima, nekim neobjašnjivim čudom, danas najređe