Srpska akademija nauka i umetnosti SANU osnovana je pre 136 godina u Beogradu na temeljima Društva srpske slovesnosti i Srpskog učenog društva, kao Srpska kraljevska akademija.
Iako je ova visoka institucija utemeljena osamdesetih godina 19. veka, svoju zgradu dobila je tek 38 leta posle osnivanja.
Projekat koji je izradio arhitekta Konstantin Jovanović za zidanje objekta na zemljištu u Knez Mihailovoj ulici 35, poklon kneza Mihaila, nije realizovan zbog velikih predračunskih troškova.
Tek 1924. godine na istoj lokaciji podignuta je reprezentativna građevina u duhu eklekticizma sa elementima neobaroka i secesije po planovima iz 1912. čiji su tvorci arhitekte Dragutin Đorđević i Andra Stevanovića. Radove je izvodila radionica praškog arhitekte Matija Bleha.
Ali, zašto je zdanje SANU važno za priču o beogradskom radiju? Hroničari su do detalja opisali 8. mart 1929. kada je usred prestonice objavljen početak rada Radio-Beograda i to upravo iz ove zgrade.
Redovno emitovanje programa počelo je dve nedelje kasnije, 24. marta, a prva spikerka koja se oglasila sa radio talasa bila je Jelena Bilbija. Hor pevačkog društva “Obilić” otpevao je himnu, a glumci Narodnog pozorišta odigrali su prvu srpsku radio-dramu “Đakon Stefan i dva anđela“.
Koliko je ovo bio značajan događaj govori podatak da je Radio Pariz počeo sa radom samo šest meseci ranije, a istog dana kada i Radio Beograd prvi put se oglasio i Radio Beč. U periodu od 1924. do 1929. radijski poslenici postepeno su ovladavali tehnikama prenosa i kreiranja programa i dobili potrebne dozvole.
Inženjeri Mihailo Simić i Dobrivoje Petrović su 19. septembra 1924. iz studija u Knez Mihailovoj 42, preko odašiljača u Rakovici, emitovali prvi probni koncert. Ksenija Rogovska pevala je ariju iz “Toske“, Žika Tomić Hristićevu kompoziciju “Behar“, Karel Holub izveo je Mendelsonov “Violinski koncert E-mol”, a pijanista Velizar Gođevac odsvirao je dve Šopenove etide.
Vitomir Bogić recitovao je scenu “Pod balkonom” iz Rostanovog “Sirana” i sonete Jovana Dučića. Kako je probni koncert izazvao veliko interesovanje publike, ponovljen je nedelju dana kasnije.
Stanica je proradila zahvaljujući akcionarskom društvu “Radio A.D.” osnovanom 1928, kojem je država odobrila nabavku tehničkih sredstava. Pošto su koncesije poverene Englezima, oni će kasnije imati glavnu ulogu u budućem radu akcionarskog društva koje zakupljuje prostorije za rad u zgradi Srpske akademije nauka.
Na krovu institucije postavljeni su antenski stubovi, dok je u potkrovlju montiran emisioni predajnik snage 2,5 kilovata. Budući da je prosečna snaga predajnika u Evropi u to vreme bila 2,1 kilovata onda je jasno da je već na početku emitovanja Radio Beograd imao natprosečnu jačinu.
Prvi direktan radio-prenos iz ove novinarske kuće realizovan je samo dve nedelje nakon redovnog emitovanja, odnosno 7.aprila 1929. godine.
Kolika je slušanost bila govori podatak da je u Beogradu 1938. bilo 24.770 pretplatnika. U vreme Drugog svetskog rata stanica je bila u rukama okupatora, a danas se nalazi u palati Zanatskog doma u Hilandarskoj 2.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
