Ablend, andrak, gladna godina, fonovanje.. ili – gradski žargon nekada

Tebra, druže, svašta nešto, samo lagano… Ovo su toliko zvučne žargonske reči da su postale gotovo poštapalice. A već odavno svi znamo ko su panduri, šta je tezga, ko su danas buržuji pa čak i ko su bili ridžovani.

Mnogo žargonskih reči nastalo je i razvilo se u protekloj deceniji, a njima su se pridružile i brojne spontano nastale tehničke reči u vezi s novim medijima, koje, opet, koriste uglavnom mladi.

Ali, zanimljivo je pogledati kako se u Beogradu govorilo u žargonu u prethodnim epohama, recimo, davne 1976. godine. Imamo sreće u tom osvrtu. Jer, postoji sačuvan trag: Dragoslav Andrić popisao je rečnik beogradskog žargona u toj epohi i može se reći da je poprilično bio obiman.

Danas mnoge ove reči nemaju nikakvog značaja za mlađe generacije, a neke su definitivno promenile značenje, ali će nas nasmejati kad shvatimo logiku njihovog nastanka. Primera ima mnogo, a ovom prilikom izdvojili smo neke ilustrativne koje će neke od čitalaca Kaldrme vratiti davno u sopstvenu prošlost…

Reč “ablendovati“, naprimer. Ne, nije značila ono kada vozite auto, već – kada devojci ili mladiću uzvratite pogledom.

Kada biste na ulici videli “akrepa“, to nije značilo da ste sujeverni, već da ste videli mršavu osobu ili devojku koja nije lepa.

“Akati se” je, osim do danas poznatog i sačuvanog značenja nepotrebno se truditi imalo i jedno neprikladno značenje – polni odnos.

Umesto “Alal ti vera” moglo je da se čuje i “Alal ti kupus” ili “Alal ti kačamak“.

Neki, ne tako džentlmenski nastrojeni muškarci, za ženske grudi govorili su “amortizeri“.

Iz tog je vremena ostao sačuvan i “andrmolj”, kao nepotrebna sitnica, izraz “Koji ti je andrak”, ali i “antibiotik” za autobus koji retko nailazi. Sačuvano je i značenje reči “apiti” – ukrasti, uhvatiti ili pojesti.

I nekada se, kao i danas, za kojekakve glupave sitnice govorilo “bakrači“.

Đaci su bili posebno inovativni u izmišljanju novih kodova, samo njima razumljivih. Roditeljski sastanak bio je “bal vampira”. Inače, nastavničko veće je, takođe, imalo ime – “gozba zveri”.

Sve što je bilo vezano za broj 10 (10 para, 10 dinara, 10 časova), pa čak i tramvaj s brojem deset, zvalo se “banka”. “Dvadesetica” (linija GSP autobusa) bio je “dvobanka”. Kad smo kod prevoza, postojao je i izraz “dva keca”, što je bila trola broj 11. Dvadesetosmica se zvala “Sardinija” (zbog toga što su se putnici tiskali kao sardine)!

“Gladna godina” značila je seksualnu neaktivnost…

Na slovo “D” je i jedan evergrin među žargonima “dobiti korpu”. Eh…

Novi Beograd se nazivao “Dolina Slonova“.

“Đubretarac” je bila vrsta kaputa (kraći, sa duguljastim drvenim dugmadima).

“Đuskanje” – to i danas svi znaju šta je. A eto, bio je i ostao žargon. “Značka” je bila bubuljica, a “udarnička značka” – modrica.

Za popularni disko “Mažestik” se govorilo “Maža”. A neki termini su izgleda brzo izašli iz upotrebe. Danas nikad ne bismo rekli “mračan” ili “krvav” za odličan ili sjajan.

Iz tog doba ostala nam je i reč “pauk” za vozilo “Parking servisa”, koja se gotovo ozvaničila. Za samposlugu mladi su govorili “samiš”!

“Fazon”, “faca”, “Folirati”, primeri su za slovo “F” koji su i sedamdesetih bili aktuelni. A za telefoniranje – mladi su govorili “fonovati“.