Kula Beograd sa 42 sprata i visinom od 168 metara najviša je zgrada u Beogradu. U gradske nebodere se svrstavaju i Vest 65 tauer od 40 spratova i visinom od 155 metara, pa Ušće 1 sa 25 spratova i 141 metar visine, a Geneks kula je za 10 spratova viša ali niža za šest metara. I dalje se visoko kotira legendarna Beograđanka sa 30 spratova i 110 metara visine, novi Skajlajn ima 31 sprat i dosegao je 132 metra uvis, a Istočna kapija Beograda iliti tri zgrade kompleksa Rudo imaju po 30 spratova i više su od 100 metara. Na listi je i Ineks kula od 25 spratova i 95 metara…
I sad ćemo stati sa nabrajanjem. To su zdanja koja su po spratnosti taman na brojci 25 plus što se uklapa u ovu našu priču koja sledi. I sva su građena uglavnom od sedamdesetih godina prošlog veka naovamo.
Važni su nam da bi se sagledalo ono što je čikaški arhitekta Stevan Savić, poreklom Leskovčanin, nameravao da uradi u Beogradu po dolasku u otadžbinu 1931. godine. Jer, da je bilo kako je zamislio, ova lista beogradskih nebodera drugačije bi izgledala. Bilo kako bilo, njegova vizija je i danas važna da bi se razumelo ne samo stremljenje Beograda u visine, već i njegov razvoj u modernim vremenima.
Sa sedam godina je otputovao u Ameriku sa roditeljima. Diplomirao je i počeo da radi baš u vreme kada se gledalo da se iskoriste mali gradski prostori i uz “bežanje u vazduh” sazidaju oblakoderi.
Mladi arhitekta sa svojom kompanijom potpisivao se kao projektant na mnoge građevinske kolose koji su, posebno posle Velikog rata, menjali izgled Čikaga. A njemu donosili veliku zaradu.
I kao već čovek od integriteta, on je došavši u Beograd zainteresvao prvo svoje kolege, a potom i širu javnost za te monumentalne građevine. Naposletku i vladajući dinastiju. Ondašnja štampa se utrkivala da objavi razgovore sa njim, pa su pisali da je “govorio mirno, a njegova amerikanizovana fizionomija davala je pouzdanje u oblakodere“.
Objašnjavao je on i kako su zaštićeni od požara, zemljotresa, da se grade za osam meseci, kako je rešen problem podzemnih voda… Savić je podigao zgradu od 52 sprata, pisale su novine!
– Svet voli visinu sa dosta vazduha i sunca. Na gornjim spratovima stanovi su znatno skuplji. Vidite, suprotno onome što je u Evropi. Razume se, i u Beogradu – pričao je Savić beogradskim novinarima.
A oni su sabrali dva i dva, i povezali sa njegovim boravkom i pretpostavili da bi u Beogradu mogao da se uzdigne prvi oblakoder, onako amerikanski.
Istina, Zagreb je nameravao da bude prvi u Kraljevini Jugoslaviji u tom poduhvatu, ali bezuspešno. Odustali su.
I dok se nagađalo, Savić se zagonetno smeškao. I skrivao detalje. Samo toliko je prozborio da se vode pregovori:
– Ta zgrada u Beogradu dostigla bi 25 spratova. Jugoslavija raspolaže svime što je neophodno za građenje ovakvih zgrada u većem broju.
– Da li je pouzdano da dobijamo oblakoder? – bili su nestrpljivi predstavnici štampe.
– Objavićemo u najskorijem vremenu. Uostalom, to mora da bude. Budućnost svih naših gradova biće u podizanju amerikanskih oblakodera. Oni u Evropi za sada ne postoje. Zato bi beogradski možda bio prvi – istakao je Savić.
Na starom kontinentu najviše zdanje je tada bilo u Londonu i imalo 18 spratova.
– A mi dvadeset i pet! – oduševljeno je konstatovao jedan novinar, iako još ni nacrti nisu počeli da se stavljaju na papir, a kamoli temelji ukopani.
– Ovde bi mogao da se podiže jedan monumentalni plan, koji je u Americi neostvariv pošto nema velikih kompleksa zemljišta ili su isuviše skupa – dodao je Savić.
Okvirno bi ta zgrada koštala koliko dve ulice najsavremenije izgrađene. Prema Savićevoj računici koštala bi oko 35% jeftinije nego u Čikagu, ali čak 25% jeftinije nego što je koštala trenutna izgradnja zgrada u Beogradu te 1931. godine.
Arhitekta je smatrao da Evropljani lutaju u pokušaju da pronađu adekvatnu gradnju, dok su Amerikanci daleko ispred njih. Kritikovao je i ogromnu upotrebu stakla, koja je tada bila trend s ove strane okeana.
Govorio je da Amerikanci ne žele samo veliko i praktično, već da vode računa da se zadovolji i ukus.
– Ja sam u Beogradu bio 1922. i 1925. godine. Napredak je amerikanski. Zgrada koja ostavlja utisak potpune celine, jednog ukusnog stila i tehnički izvanredna besprekorno, jeste Glavni generalštab – izneo je zapažanje čikaški arhitekta srpskog porekla.
Planovi su se izjalovili. Beograd je prvi oblakoder dobio 1939. godine. Tada je završena Palata Albanija sa 13 nadzemnih i četiri podzemna sprata i visinom od 53 metra. Viši od nje u Kraljevini Jugoslaviji bio je samo ljubljanski Nebotičnik (Neboder) završen 1933 sa visinom od 70,35 metara i 13 spratova.
Zgrada tog starog Generalštaba, koju je Savić pominjao, i danas postoji u ulici Kneza Miloša, delo je ruskog emigranta Vasilija Fjodoroviča fon Baumegartena i pod zaštitom je države.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…