Potpuna golet, bez ijednog žbuna i jedna lepa česma sazdana od kamena. Na njoj pozira neznani stari Beograđanin…
I danas ova česma postoji, ali je toliko skrivena među stablima parkića, zgradama, u epicentru saobraćaja i okružena bukom, da je gotovo niko i ne primećuje.
Zastali smo kod Trećepozivačke česme kraj Gradske bolnice na Zvezdari, tik uz trotoar ulice Dimitrija Tucovića, mestu koje svedoči o neverovatnoj transformaciji kroz koju je Beograd prošao za jedan vek.
Česme su značile život i, normalno, zidale su se i van grada. Ova je najpre nosila naziv Bulbulderska i, sudeći po staroj fotografiji, grad je još bio daleko. Ipak, sigurno je da je ona bila njegov sastavni deo, svojevrsni satelit, kapija urbanog Beograda, koji se polako širio od Terazija ka Mirijevu.
Zna se da je ova česma postojala još pre Prvog svetskog rata. Zanimljivo je, a to samo kazuje o njenom značaju, da je tokom Prvog svetskog rata bila obnavljana i to od strane preživelih trećepozivaca (mobilisani vojnici starije životne dobi), po kojima je i dobila potonje ime.
Međutim, ova česma zaslužila je da bude valjano obnovljena nakon Velikog rata. Prilika za to ukazala se 1927. godine, kada je dobila krst i današnji prepoznatljivi izgled.
U vreme te njene obnove kuće su već bile nanizane u ovom kraju grada. Bila je tu i jedna kafana “Kod Bulbulderske česme“. Sve je to izgledalo kao daleka periferija i na slikama se velegrad nije ni mogao naslutiti.
“Bulbulder – Slavujev do – je jedan od najpitomijih i najlepših krajeva Beograda, koji je sav nikao za poslednjih nekoliko godina, takoreći iz zemlje. Čitav jedan kraj Beograda. Za tursko vreme je Bulbulder bio teferič beogradskih Turaka, koji su ovde imali vinograde”, pisalo je u ilustrovanom časopisu u tekstu o renoviranju česme pre 97 godina.
Obnovu je sprovelo Društvo za ulepšavanje Bulbuldera i okoline.
Česma je danas spomen palim borcima u ratu. Možda bi bila i zaboravljena da je Zvezdarci nisu ponovo renovirali 1982. godine. Tada je obnovljena i tabla koja je, ne zna se kako, sa česme posle Drugog svetskog rata nestala.
Na njoj piše: “VII pešadijski puk III poziva Narodne vojske svojim vrlim drugovima koji viteški padoše za otadžbinu na Varovnici 1914“
Danas voda koja teče nije izvorska, već gradska, jer zlata vredna bulbulderska izvorska voda, oko koje su se grabile vodonoše, vremenom je postala nepogodna za piće.
Beogradske priče – Ljudi, ulice, trotoari, prolazi, sudbine…
