Kad je bicikl stigao u Beograd

Da li je “fama o biciklistima” stvarna ili nije, to će proceniti čitaoci čuvenog istoimenog romana Svetislava Basare. Ali, ono što je sigurno i stvarno je činjenica jeste – ko je prvi popularizovao bicikl u Beogradu.

Ta sprava se u prošlosti nazivala velosiped i bila je “revolucionarno čudo”.

Na svetskom nivou prvi vozač bicikla je bio nemački baron Karl fon Drajs koji je 1817. godine vozio bicikl na guranje. Poboljšanje u vožnji je nastalo 1888. godine uvođenjem pneumatskih guma. Za njih je bio zaslužan Škot Džon Danlop. Takođe, i kuglični ležaj je  modernizovao bicikl.

Kada se sve uzme u obzir,  pretpostavlja se da je velosiped 1884. godine u prestonicu Srbije doneo tada dvadesetrogodišnji Milorad Terzibašić, vrativši se sa studija u Švajcarskoj.

On je bio biciklista-pionir, pobornik novog načina života koji je promovisao novo prevozno sredstvo koje “bira gospoda” i koje je “za ljude istinskih vrlina i bistrog uma”.

Milorad je znao i da je bicikl idealan za sportske aktivnosti. Nije prestao da voli bicikl ni kada je, kao i njegovi preci, postao ugledni trgovac, oženio se Milojkom i  dobio sina Mihaila.

Milorad nije stao samo kod sopstvenog uživanja da vozi bicikl beogradskim ulicama.

Primetio je da je zainteresovao omladinu (braću Ribnikar, Janka Veselinovića i druge) te je, na inicijativu profesora univerziteta i oftalmologa Đorđa P. Nešića, potpomogao da se osnuje “Prvo srpsko velosipedsko društvo”.

To se desilo 23. septembra 1884. Društvo je brojilo dvadeset članova jer je u to vreme velosiped bio prilično skup.

Statut društva je kao cilj imao “rasprostoranje dobrih misli u publici o velosipedu i praktično pokazivanje vrlina njegovih, praveći na njemu razne izlete, šetnje, zabave, trke, kao i uopšte širenje velosipedskog sporta svim dozvoljenim sredstvima“.

Sam profesor Nešić je, inače, bio i osnivač Očne klinike i redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, kao i akademik SANU a biciklizam je voleo još od studija medicine u Moskvi, Parizu i Beču, gde je pobeđivao najbolje bicikliste iz zemalja u čijim glavnim gradovima je boravio. U Lodžu je, čak, pobedio i tadašnjeg svetskog prvaka, Nemca Lera.

Terzibašić se založio da se podigne društveni dom na mestu današnjeg Doma vojske Srbije i da se napravi velodrom, prva kružna biciklistička staza.

Industrijalac Đorđe Vajfert, inače član društva, poklonio je zemljište za pistu od betona. Pored nje su bile i prostorije društva.

Već sledeće godine, 1885. „Prvo srpsko velosipedsko društvo“ (i njegov zastupnik Terzibašić) postalo je član međunarodne organizacije Cyclist Touring Club iz Londona koja je okupljala 23 000 velosipedista iz 36 zemalja sveta.

Nakon dve godine velosipedisti iz Beograda su počeli da učestvuju na međunarodnim trkama ( u Novom Sadu sa vozačima iz Subotice i Budimpešte).

Iste 1887. Terzibašić je ustanovio “Velosipedski list”, čiji je urednik bio. To je, inače, bio prvi sportski list u Srbiji. Pod tim nazivom je izašlo devet brojeva.

U oglasima i reklamama fabrikanata velosiped se nazivao i “bajsikl”.

Terzibašić je uspeo da propagira biciklizam i kod vojske tako što je komandi pešadijske podoficirske škole poklonio dva skupocena moderna bicikla na sklapanje. Tada se u Beogradu prvi put pojavio bicikl sa istim prednjim i zadnjim točkom (najverovatnije ga je doneo Đorđe Popara).

Do tada se vozilo na biciklima koji su imali veliki prednji  točak i mali zadnji.

Novi model je bio lakši, postizao je veću brzinu a bio je i elegantniji, bolji za takmičenja, i, ne manje važno – jeftiniji.

Sa njim je nastalo bukvalno novo doba u biciklizmu – u društvo su se učlanjivale i žene koje nisu marile što se bicikl nije smatrao damskim zbog položaja tela.

Prva dama koja je u Srbiji vozila bicikl bila je gospođa Cincar-Janković. Ona se 10. jula 1887. godine sa suprugom Jankom provozala od Beograda do Novog Sada u pratnji gospode Steve Novakovića i Dragutina Tripkovića. “Velosipedski list” je zabeležio da je to bio prvi tandem-bicikl sa dva sedišta i dva para pedala na našim drumovima.

Prva beogradska biciklistička prvenstvena trka je organizovana u junu 1896. na stazi od 14 kilometara koja je išla od kazina “London” do Topčidera i nazad.  Vojnici i građani su se takmičili posebno. Prvi pobednici su bili vojnik Dragan Rajković i građanin Svetolik Savić.

Trka je izazvala interesovanje velikog broja radoznalog sveta koji je pohrlio na ulice a dugo su se prepričavali i rezultati: Rajković 42 minuta i 55 sekundi a Savić 25 minuta i 22 sekunde.

Bicikl su počeli rado da koriste i izletnici i tako ulazi u masovnu upotrebu.

“Velosipedski list” je nasledio “Velosipedist” a njegovi saradnici su bili i Milovan Glišic, Janko Veselinović, Dragomir Brzak i glumac Čica Ilija Stanojević, svi strastveni ljubitelji biciklizma.

Autorka: Ana Atanasković, spisateljica