Perl Harbur na Savi: kako je Srbin otišao na dno reke
Dna Save i Dunava, u delu njihovog toka uz beogradske obale, i danas čuvaju, pokrivene nanosima decenijskog mulja, tragove velike žrtve i stradanja brodova koji su pripadali trgovačkoj floti i Rečnoj flotili Kraljevine Jugoslavije. Ova drama čiji nemi i nedostupni
Jedini koji je znao odakle Beograd dobija vodu – i nije rekao nikom
Uveliko se priča kako će ratovi izbijati zbog vode, kako je neće biti dovoljno, kako presušuju reke, kako se zagađuju izvorišta
Rat Popovića za plivalište protiv pozorišta
Prvo beogradsko pozorište nalazilo se u carinarnici, "Đumrukani" na obali Save, u Karađorđevoj ulici, a drugo je otvoreno u maju 1847. i, na žalost, radilo je samo deset meseci. Zvalo se Pozorište kod Jelena i predstave je davalo u čuvenom hotelu
Čovek koji je video Njujork u centru Beograda
Palata Albanija definitivno je bila najmodernija predratna lepotica, simbol novog grada koji je počeo da se uzdiže i u nebo u epohi tridesetih godina 20. veka, nakon oporavka od ogromnog zla koji je zemlja pretrpela u Prvom svetskom ratu od
Gde je bio Blok iz famozne antihimne Novog Beograda?
"Neću da živim u Bloku 65, mrzim ceo svet!", pevao je Bora Čorba o legendarnim novobeogradskim blokovima davne 1982. godine. https://www.youtube.com/watch?v=uB84nkyqxP4 Neki od najvećih stereotipa koji se vezuju za Novi Beograd je sivilo, brutalizam, "uzbudljiv" život ulice i beskrajno dosadna "spavaonica". Sve
Zemunska struja za Pančevo preko dna Dunava
Zemunci su jednom davno mogli da preko Dunava gledaju kako se iznad dorćolske termoelektrane uzdiže gust, crni dim, a noću su se sigurno mogli videti i tračci svetla električnih kandelabara na "beogradskoj strani" Nekadašnja termoelektrana na Dorćolu Mala centrala na Dorćolu radila
Zvala se jednostavno: Niota Injoka…
Krajem dvadesetih, a naročito tokom tridesetih godina 20. veka, Beograd se, zahvaljujući svojoj dinamičnosti i kosmopolitskom duhu, polako pozicionirao kao značajan kulturni centar i postajao sve popularniji među velikim svetskim zvezdama. Kao već nezaobilaznu tačku, Beograd su tako posetili pesnik
Kako je “Roda” postala “Buha”
Negde pred zimu 1937. godine jedno veliko jato divljih pataka preletelo je preko Beograda upravcu Zemuna. Ovo jato videli su mnogi Beograđani, ali nisu primetili da se među njima nalazi i jedna velika roda. Ova ptica je kružila nad
Banana, Riblja kost i Goli Đoka – sva beogradska rečna ostrva
Rečna ostrva, zvana ade, lako nastaju i menjaju oblik na velikim rekama, pa tako i Beograd krasi nekoliko onih ada koje su postale njegov simbol: Ciganlija, Huja, Međica, kao i Veliko i Malo Ratno Ostrvo. Ali, postoji još mnogo manjih
Želeli da budu na nivou američkih “gangstera”
Dežurni milicioner je te noći strpljivo šetao mirnom obrenovačkom ulicom. Posmatrao je retke osvetljene prozore po kućama i povremeno zastajkivao. Drum je bio prazan i samo bi se čula u daljini poneka seoska kola. Noć je bila tiha, bližilo se