Sprava koja je donela slobodu, muziku i prenose: “tranzistor”
Početkom šezdesetih godina, Beograd je još uvek bio grad "velikih kutija". U dnevnim sobama, na počasnim mestima, prekriveni heklanim miljeima stajali su masivni radio-aparati poput ljubljanske "Savice" ili serija RR 121 i RR 131 iz fabrike u Nišu.. Radio aparat "Savica" Bile
Brojevi koji nam nedostaju
Mreža linija gradskog prevoza u Beogradu toliko je velika da je nemoguće naći nekog ko može da ih nabroji apsolutno sve. A tek su prigradske posebna priča. Nekadašnja trolejbuska linija 11 kasnije je dodeljena tramvajima Ali, primetno je da u ovom sistemu
Upozorenje 12 elitnih kuvara iz 1967: “Sve će se svesti na roštilj!”
Ona Titova Jugoslavija, a sa njom i Beograd te 1967. godine, ubrzano su gazili u svoje zlatne dane socijalizma. Izgled prestonice se nepovratno menjao, nicali su novi soliteri, ali kafanski sto je i dalje bio centar sveta. Ipak, iza zatvorenih vrata
Pravi beogradski stan – salonac
Salonac - ta reč kada se danas izgovori odzvanja u glavi kao stan kakav bi svako poželeo, ali i za čije održavanje je potreban malo dublji džep. Tipičan beogradski međuratni stan (između dva svetska rata) tada moderan, raskošan, a danas
Iščezli petosobni stanovi za radnike na Novom Beogradu
Blok 28 smatra se jednim od najlepše isplaniranih novobeogradskih blokova, mada je najviše prepoznatljiv po dugačkim zgradama zvanim "televizorke", koje su decenijama mnogima parale oči svojim neobičnim izgledom. https://kaldrma.rs/kako-je-tito-zauvek-zalepio-nadimak-zgradi-na-nbg/ Jednostavno, ma kako da su skladno uklopljene u blok, zbog čudnih prozora ove
“Eksperimenat” sa muljem dna Dunava
Da Novi Beograd nije više tako "nov" danas svedoče njegovi možda i najstariji "stanovnici". Neki su već klonuli, pali, neki su i "otplakani" ako su bili omiljeno mesto za igru ili ljubavni sastanak. Mislimo, naravno, na - stabla. Njihov rast i
Era straha od “zla u žici”
Kada je početkom 1899. godine ministar narodne privrede Ljubomir Klerić pozvao načelnika poštansko-telegrafskog odeljenja Todora S. Vilovskog i šefa odeska Dimitrija R. Dimitrijevića, koji je u inostranstvu stekao znanje o "uređenju telefona", da organizuju prvu telefonsku mrežu u Srbiji, niko
Popodnevne žrtve Knez Mihailove u ratu za pravo prolaska
Knez Mihailova. Ulica za sve i za svakoga. Turisti je ne mimoilaze. Duša je Beograda. A ne tako davno bila je veoma opasna za one koji kroče u nju. Više za pešake nego za vozače. Ticalo se života i smrti. Nije skoro
Nacionalni simbol Hrvatske je na Dedinju od 1934. godine
U Dvorskom kompleksu na Dedinju čuva se jedno od najvećih dela proslavljenog vajara iz 20. veka Ivana Meštrovića. Sa posebnom osećajnošću isklesana je skulptura "Povijest Hrvata", a kako i ne bi bilo tako, kada je u ženskom liku oličena upravo,
Plan “Heksagon” iz 1981. – pretvoriti Beograd u “paukovu mrežu”
Podela Beograda ranije je bila na rejone, a danas je najpoznatija ona na 17 gradskih opština ili jednostavna neformalna podela na "novi" i "stari" deo grada. Ali, urbanisti su još od 1950-tih pažljivo posmatrali neuhvatljiv živi organizam Beograda, koji se